Главна страна
Сјајан чланак
Нишка Бања је градско насеље у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према првим резултатима пописа из 2011. у бањи је живело 4.108 становника, према попису из 2002. 4.437 становника, а према попису из 1991. 4.179 становника. Спада у II групу најразвијенијих бања Србије заједно са Ковиљачом, Буковичком Бањом и Матарушком Бањом, којe појединачно гледано остварују преко 100.000 ноћења годишње.
Природни лековити фактори у Нишкој Бањи су блага, умерено-континентална клима, термоминералне воде, природно минерално блато и лековити гасови. Лековите воде, које извиру са пет извора („Главно врело”, „Сува бања”, „Школска чесма”, „Бањица” и „Пасјача”), припадају групи земноалкалних хомеотерми (36—38 °C), благо минерализованих, слабо радиоактивних са капацитетом од 56 литара у секунди.
Нишка Бања се налази на југоистоку Србије, поред магистралног правца Београд—Ниш—Софија—Истанбул (или Нишавско-маричке магистрале), удаљена 10 km од Ниша и 250 km од Београда. Лежи на геотектонској граници кристаласте родопске масе и кречњачких планина источне Србије, и споју великих удолина Балканског полуострва. Површина простора на коме је смештена Нишка Бања износи 6,43 км2. Бањска инфраструктура размештена је на широкој и благо нагнутој тераси (насталој током геолошке прошлости, акумулацијом бигра и радом флувијалног и денудационог процеса) у подножју кречњачког брега Коритњака који се доста стрмо уздиже изнад Нишке Бање.
Добар чланак
Проституција је била саставни део свакодневног живота старих Грка почев од архајског периода. У најзначајнијим грчким полисима, а нарочито у лукама, упошљавала је позамашан део становништва и представљала стога прворазредну економску активност.
Била је далеко од недозвољене радње: полиси је нису осуђивали, а јавне куће су постојале наочиглед свих. У старој Атини чак се и легендарном законодавцу Солону приписивало отварање борделâ са умереним ценама под државном контролом. Проституција се различито одражавала на полове: проституцијом су се бавиле жене свих животних доба и млађи мушкарци, док су клијентелу чинили готово искључиво мушкарци. Сасвим је извесно да Грци нису осећали никакву моралну нелагоду у вези са коришћењем услуга проститутки. Истовремено, закони су предвиђали оштре казне за ванбрачне сексуалне односе са слободном женом — у случају прељубе, преварени муж имао је право да убије увредиоца ухваћеног на делу — у истој мери као и за силовање. Мушкарци су у просеку са 30 година ступали у брак, тако да млади Атињанин, уколико је желео хетеросексуалне односе, није имао другога избора него да посегне или за својим робињама или за проституткама.
Изабрани списак
Премијер Совјетског Савеза (рус. Глава Правительства СССР) био је шеф владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Дванаест особа је обављало функцију. Међу најпознатијима су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин.
Функција је током свог постојања имала четири различита имена: председник Већа народних комесара (1923–1946), председник Савета министара (1946–1991), премијер (јануар – август 1991) и председник Комитета за Оперативни менаџмент совјетске привреде (август–децембар 1991). Много пре 1991. године, већина несовјетских извора је ову функцију називала „премијер“ или „премијер“.
Вести
- 28. октобар — Најмање 69 особа је погинуло у тешкој железничкој несрећи на прузи између Мадрида и Андалузије у Шпанији.
- 25. октобар — На парламентарним изборима у Србији победу је однела Студентска листа, са апсолутном већином. Прославе победника су одржане у многим градовима и општинама Србије.
- 25. октобар — У другом кругу председничких избора у Бразилу победу је однео актуелни председник Луиз Инасио Лула да Силва.
- 19. октобар — Бирачи у Алберти су гласали да не траже обавезујући референдум о независности од Канаде, резултатом 75 : 25%.
- 10. октобар — Снажан земљотрес магнитуде 7,7 погодио је јужну обалу Панаме.
- 7—12. октобар — Објављени добитници Нобелових награда за 2026: Анри Каган и Кенсо Соај за хемију; Франсис Халзен за физику; Карл Дајсерот, Петер Хегеман и Георг Нагел за физиологију или медицину, Ен Карсон за књижевност и Наванетем Пилај за мир.
- 7. октобар — Јустина Широка Пуља је изабрана за председницу Републике Косово.
На данашњи дан
- 1918 — Хрватски сабор после распада Аустроугарске прогласио је раскид државно-правног односа с Хабсбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
- 1923 — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства.
- 1929 — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет.
- 1956 — Нападом израелске војске на Синајско полуострво је почела Суецка криза.
- 1961 — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике.
- 1964 — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба је променила назив у Танзанија.
- 1969 — Студент Универзитета Калифорније је послао прву поруку на Арпанету, претечи Интернета, према рачунару на Станфорском истраживачком институту.
Да ли сте знали?
- … да је Чарли Чаплин (на слици) једном приликом освојио трећу награду на такмичењу за свог двојника?
- … да удаљеност којом радио-таласи путују око Земље делимично зависи од броја Сунчевих пега у датом тренутку?
- … да на планети Земљи има толико злата да је целу прекрије слојем дебљине једног метра?
- … да Ескими имају преко 15 речи зa снег, али ниједну за рат?
- … да су Римљани веровали да зелена салата успављује, те да су је стога давали царевима пред спавање?
- … да су три пса преживела бродолом Титаника, када је у недељу — у ноћи 14/15. априла 1912. године — овај брод ударио о ледени брег?
- … да захваљујући 3D штампи, НАСА може да шаље алатке астронаутима е-поштом?
Изабрана слика
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 710.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 638.676 корисника отворило налог, а од тога је 1.495 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице