1618.

1618.. po kalendarima
Gregorijanski	1618.. (MDCXVIII)
Ab urbe condita	2371.
Islamski	1027–1028.
Iranski	996–997.
Hebrejski	5378–5379.
Bizantski	7126–7127.
Koptski	1334–1335.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1673–1674.
• Shaka Samvat	1540–1541.
• Kali Yuga	4719–4720.
	Kineski
• Kontinualno	4254–4255.
• 60 godina	Yang Zemlja Konj; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11618.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Ovo je članak o godini 1618.

Događaji

januar - Sprovodi se Madridski ugovor: uskoci su proterani iz Senja i uglavnom naseljeni u Otočac, Žumberak, neki u okolinu Pazina i ispod Učke. Senj ipak, mada u mnogo manjoj meri, ostaje središte gusarenja^[1].
11. 2. - Biskup Petar Domitrović ustupio unijatskom episkopu Simeonu Vretanji goru Marčevicu na kojoj je sagrađen manastir Marča^[2].
26. 2. - Mladi Osman II doveden pučem na sultanski presto umesto nesposobnog strica Mustafe I (do 1622).
8. 3. - Johanes Kepler došao do svog Trećeg zakona gibanja planeta oko Sunca (objavio ga dogodine).
23. 3. - Ugarski sabor u Požunu, kralj Matija nije došao zbog bolesti, dolazi do sukoba između katolika i protestanata^[3].
10. 4. - Nicolò Donato je novi mletački dužd, umire posle 35 dana.

7. 5. - Sedam pritužbi Mandžurca Nurhacija dinastiji Ming predstavlja objavu rata, sledi privremeno zauzeće Fushuna i još nekih gradova.
15. 5. - Nadvojvoda Ferdinand izabran za novog ugarsko-hrvatskog kralja, Zsigmond Forgách novi palatin^[3].
17. 5. - Krčki providur Antonio Priuli je novi mletački dužd (do 1623); u Veneciji je zavladala histerija nakon što je otkrivena španska zavera markiza de Bedmara za zauzeće grada.
23. 5. - Druga Praška defenestracija: protestanti bacili dvojicu predstavnika kralja Ferdinanda s prozora - to je znak Češke pobune i Tridesetogodišnjeg rata.
17. 6. - Novi kralj Ferdinand obećava zasebnom krunidbenom zavjernicom za Hrvatsku i Slavoniju^[3] da će Srbe krajišnike izuzeti ispod vojnih vlasti i potčiniti ih političkoj, vojnoj i krivičnoj vlasti vlastele preko posebne komisije^[4].

1. 7. - Ferdinand krunisan za novog ugarsko-hrvatskog kralja (do 1637).
20. 7. - Tada nepoznati Pluton u afelu.
20. 7. - Bečki biskup i kardinal Melchior Klesl uhapšen zbog slabog odgovora na događanja u Češkoj.
23. 7. - Obnovljena Srpska (tj. "Vlaška") komisija za vraćanje Srba u Hrvatskoj feudalnim gospodarima; rad komisije ubrzo prekinut zbog ustanka u Češkoj, naglašeno da se Srbi ne smeju uznemiravati^[5].
4. 9. - Alpsko selo Plurs/Piuro zatrpano klizištem, najmanje 1000 mrtvih.
18. 9. - Početak 13. baktuna mezoameričkog kalendara (12.0.0.0.0).
19. 9. - 21. 11. - Opsada Plzeňa: češki protestanti zauzeli grad.
26. 9. - Seravski mir okončava rat između Osmanlija i Safavida, ovim drugima je prepolovljen danak.
rujan - Turci iz Bosne upadaju u Pokupsku krajinu (oko Sredička i Jamnice) - ban Nikola IX. Frankapan određuje 9. 10. "pučki ustanak" (mobilizaciju) u Hrvatskoj^[3].
9. 10. - Pobuna pravoslavaca u Mogiljovu, proteran unijatski episkop Josafat Kuncevič, poljsko-litvanski kralj Sigismund III Vasa će brutalno ugušiti pobunu.
29. 10. - Pogubljen Sir Walter Raleigh.
9. 11. - Bitka kod Lomnica, protestantska pobeda u Češkoj.
13. 11. - Prvi sastanak Dordrehtskog sinoda, bavi se pitanjem arminijanizma.
11. 12. - Rusko-poljski rat (1609-1618): potpisano Deulinsko primirje između Rusije i Poljske - Poljska-Litvanija dobija Smolensk i Černjigov, biće pušten patrijarh Filaret, otac cara Mihajla I.

Zapovijed za gonjenje razbojnika u Kratovu traži da se uhapse kaluđeri iz manastira Lesnovo, Kriva Reka i Trnovo jer navodno pomažu hajducima^[6].
Brandenburški knez-elektor Johann Sigismund i formalno uz poljski pristanak postaje pruski vojvoda čime nastaje Brandenburg-Pruska (Johann je bolestan, pa umesto njega upravlja supruga Ana).
1618-39 - Bündner Wirren (Savezni nemir) u švajcarskom kantonu Graubünden.
Teatro Farnese u Parmi se smatra prvim pozorištem sa proscenijem.
Kinesko poslanstvo poklonilo čaj ruskom caru.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1618.

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1618.

Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
Istorija srpskog naroda, Treća knjiga, prvi tom, Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699, SKZ Beograd 1993, ISBN 86-379-0383-5
Rudolf Horvat, Ban Nikola Frankopan Tržački (hr Wikisource)